Свети Николај Српски

Највећи српски светитељ протеклог, двадесетог века, свети НиколајВелимировић родио се 1880. у селу Лелић код Ваљева. У манастиру Ћелије научио је прва слова и молитве, а даље школовање је наставио у ваљевској гимназији и београдској богословији. Студирао је у Швајцарској, Немачкој, Енглеској и Русији. Одбранио је два доктората – на Оксфорду и у Женеви. У време Првог светског рата радио је на пропагирању српства у Енглеској и у Америци и скупљању помоћи за српски народ и војску. Речено је за њега да је био „Трећа српска армија“. После рата је постао епископ охридски, а потом и жички. Од светског човека и научника постао је прави подвижник хришћанске љубави и велики молитвеник. Сматрали су га највећим проповедником XX века, али и великим црквеним писцем. Најчувеније књиге су му Речи о Свечовеку, Беседе под гором, Омилије, Охридски пролог, Молитве на језеру, Касијана и Мисионарска писма. У време Другог светског рата Немци су га држали у заточеништву, чак је био и у концентрационом логору Дахау. После рата му није било дозвољено да се врати у Србију. Умро је у Америци 1956.