Баш-челик

Можда најпознатији лик из српских бајки. Какве све подвиге најмлађи царев син није начинио – борио се са ажадајом, убио девет дивова, избавио цареву кћер и добио је за жену, преживео сусрете са зетовима – змајским, соколским и орловским царем – али ништа му није вредело у сусрету са силом Баш-челика, који му је отео жену. Истина, добио је извесне повластице – пре него што га је располутио, Баш-челик му је поклонио три живота, за узврат што је наивни царев син прекршио забрану и претходно ослободио чудовишног човека из окова. Ни помагачи нису помогли у боју – змајска, соколска, орловска војска зачас је била збрисана, али су имали улогу у „васкрсавању“ погинулог јунака шкропљењем водом са Јордана. Тако је „васкрсли“ јунак на крају морао да се послужи лукавством да би победио непобедиву силу Баш-челика – његова жена је на превару сазнала где лежи Баш-челиково јунаштво, а оно је, као и увек у бајкама, одвојено од силника и лако га је ухватити у обичном лову. Лисица је брзо ухваћена, а смрт птице која се крила у њеном срцу значила је и смрт непобедивог силника Баш-челика. И тако је најмлађи царев син могао са женом да се врати кући… Шта је после било, нисмо сазнали, али догађаја је ионако било напретек. Битно да је демонски Баш-челик побеђен.

ЈЕЗИК

„Баш“ – тур. глава, „челик“ – гвожђе

ВЕРА И ОБИЧАЈИ

Свезан и у гвожђе заливен Баш челик, затворен у кули, симбол је демонског дела створеног света са којим се не сме ступати у преговоре.

ИСТОРИЈА

Српска народна приповетка (бајка) Баш челик први пут је штампана у Бечу 1870. у Вуковој збирци под називом Српске народне приповјетке.