Овца или домаћа овца (Ovis aries) домаћа је животиња из реда папкара. Овце се узгајају због меса, млека и вуне, као и за приплод. Овчија вуна је у најширој употреби од свих врста вуна, а поступак којим се добија назива се стригање (стрижа, шишање оваца). Мужјак овце назива се ован, а младунче јагње. Назив за месо овце је овчетина, док се месо младих оваца назива јагњетина. Човек коме је занимање чување оваца назива се овчар (пастир).
ВЕРА И ОБИЧАЈИ
Јагње је један од основних хришћанских символа. Овца (јагње) у старим религијама често је коришћена као жртвена животиња. Зато се Господ Исус Христос, Син Божији, који се својом вољом, и вољом Свога Оца и Светог Духа, жртвовао за све људе, зове Јагњетом (Јагањцем) Божијим. Христос се назива и Добрим Пастиром.
УМЕТНОСТ
Фреска Добри пастир из римских катакомби
ГЕОГРАФИЈА
Међу многим расама оваца издваја се праменка, наша аутохтона, примитивна овца, чије су главне карактеристике отпорност, издржљивост и способност за дуго ходање по тешким теренима и променљивим условима исхране. Скоро сваки крај у Србији има свој сој праменке, а на Старој планини вековима се гаје ситне овце пиротског соја. Некада их је било до 500000, а сада свако село једва може да напабирчи педесетак оваца.
ИСТОРИЈА
Овца је вероватно настала пре више хиљада година припитомљавањем муфлона у пределима јужне и југозападне Азије, а занимљиво је да је први успешно клониран сисар била баш овца, Доли, 1997. године.