Пшеница је најважнија врста жита по распрострањености, производњи, потрошњи, хранљивој вредности, али и по значају у међународној трговини. Као најважнији пољопривредни производ, пшеница има употребну вредност као технолошка сировина за израду брашна, хлеба, пецива, тестенина итд. Пшенично зрно се састоји од три дела: љуске, унутрашњег дела (ендосперма) и клице. Интегрално (цело) зрно пшенице је један од најбољих извора беланчевина, а такође садржи значајне количине важних минерала и витамина. Данас је у честој употреби прилично осиромашени пшенични призвод – бело брашно. У њему су уситњени и избељени најмање корисни делови зрна, а одстрањено најважније – љуска, мекиње и клица.
ВЕРА И ОБИЧАЈИ
Хлеб је у хришћанским културама основни принос у литургијском богослужбеном обреду и симбол Тела Христовог. Користи се и у другим светотајинским чиновима Цркве. Жито је код Срба неопходан елемент породичне славе, где означава васкрсење мртвих.
УМЕТНОСТ
Велику грађу о слави у српском народу сакупио је Вук Караџић. Најбољи показатељ за то су здравице које се изговарају у прикладним тренуцима:
У чије се здравље вино пило све му здраво и весело било, родило му и жито и вино, понајвише пшеница белица и у кући све мушка дечица.
Кнез Лазар је одаслао позив за помоћ свој српској властели, са клетвом која је уз њу ишла:
Ко не дош’о у бој на Косово, / од руке му ништа не родило, / рујно вино ни пшеница бела…
ИСТОРИЈА
У историји људске цивилизације житарице су значиле велики преокрет у начину живота. Храна је могла да се чува и да тако буде доступна у неповољним временским околностима, када лов није био могућ. Тиме је омогућено и задржавање становништва на једном месту. Још су древни народи умели да мрвљењем житарица направе хлеб, који је постао симбол људске хране.