Иако није највећа црногорска река, по њој се у средњем веку цела држава називала – Зета. Зета извире у Никшићком пољу, једним делом свог тока понире, кроз Бјелопавлићку долину тече мирно и меандрира да би се испод рушевина некадашње Диоклије, код данашње Подгорице, улила у Морачу. Дугачка је укупно 89 километара.
ГЕОГРАФИЈА
Најдужа река у Црној Гори је Тара, док су остале дуже реке Пива, Ћехотина, Зета, Морача и Бојана. Тиркизна и смарагдно-зелена боја ових река и дубоки кањони кроз које се оне пробијају део су карактеристичног пејзажа Црне Горе. У рељефу Црне Горе издвајају се четири целине: приморје, површи дубоког крша, удолина средње Црне Горе и високе планине и површи. Највиши планински врх је Зла Колата на Проклетијама (2543м), одмах затим следи Боботов кук на Дурмитору (2523 m), док се у Приморју уздиже Орјен (1894 m). Планина Орјен спада у места са навише падавина у Европи. На северу Црне Горе има ледничких језера – Плавско, Биоградско, Шаско, Црно језеро (једно од 18 ледничких језера на Дурмитору, познатих по називу горске очи). Највеће језеро је Скадарско, које уједно и највеће језеро на Балкану и највећа криптодепресија у Европи (делови језера се налазе се испод нивоа мора).