Народни хероји су партизански борци из Другог светског рата који су се посебно истакли храброшћу и јуначком погибијом. Ово звање је уведено за време рата, 1942. године, и том приликом је проглашен први народни херој, Петар Лековић, искусни борац из два рата. Следеће, 1943. установљен је Орден народног хероја, који је додељиван и после рата, углавном постхумно – погинулим борцима. Комунистичка власт у Југославији допринела је томе да као хероји буду уважавани само борци партизанског покрета.
ИСТОРИЈА
Последњи Орден народног хероја у Југославији додељен је 1974. Милки Боснић, која је – као шеснаестогодишња девојка – погинула у немачком нападу на Дрвар 1944. бранећи партизански тенк, а последњи југословенски народни херој је мајор ЈНА Милан Тепић. За разлику од већине народних хероја који су се борили у Другом светском рату, Милан Тепић је учествовао у рату не тако давне 1991. године, којим је био праћен распад југословенске државе. Милан Тепић је био мајор у касарни у селу Беденик код Бјеловара. Мајор и војници ЈНА бранили су касарну од напада хрватске војске. Да би спречио да оружје из касарне падне у руке непријатеља, мајор је, наредивши војницима да се удаље, дигао у ваздух војно складиште и себе. Овај подвиг сличан подвигу војводе Синђелића увео је мајора Тепића међу незаборавне српске јунаке. По њему носе назив улице у Београду и Бањалуци, а Војска Републике Српске је увела орден са његовим именом.
ЗНАЧАЈНЕ ЛИЧНОСТИ
Најпознатији српски народни хероји су Бошко Буха, млади бомбаш, погинуо 1943; Саво Ковачевић, легендарни командант Трећег батаљона НОВ, погинуо на Сутјесци, у Петој офанзиви; Владимир Перић Валтер и многи други.