Четници су били припадници српских устаничких чета које су деловале на турским територијама и окупираним областима у Првом светском рату. У време Другог светског рата четнички покрет био је покрет антифашистичког отпора у Југославији, који је признавала југословенска влада у избеглиштву, а у прво време и западни савезници. Њихов ратни циљ је био потпуно другачији од партизанског: борили су се за очување народа и обнову владавине Карађорђевића по завршетку рата. Главни командант четничких снага био је ђенерал Дража Михаиловић, један је од најодликованијих официра у историји модерне српске државе, а последњи орден – Легију заслуга првог степена – доделио му је постхумно амерички председник Хари Труман. Доласком Црвене армије у Србију монархистички четнички покрет је остао без изгледа да добије грађански рат. Комунистичке власти су ухватиле генерала Миахиловића, осудиле га на смрт, погубиле и сахраниле на тајном месту.
ЈЕЗИК
Реч четник је пољског порекла и означава герилског ратника. Прва употреба овог појма код Срба среће се средином XIX века, у време краткотрајног Грбаљског устанка у залеђу Боке, а сковао га је дубровачки Србин Матија Бан.
УМЕТНОСТ
Униформа четника била је српска народна ношња, а симболи су били шубара са кокардом, са крстом или без обележја. Кокарда је у Другом светском рату била четнички симбол са грбовним обележјима симбола монархијске државе. Четници су носили браде и користили су пароле «С вером у Бога» и «Слобода или смрт», а касније «За краља и отаџбину».
ГЕОГРАФИЈА
Први штаб четничког покрета у Другом светском рату формиран је на слободној територији Равне Горе, у области западне Србије, близу Ваљева.
ИСТОРИЈА
После Другог светског рата четници су имали значајну улогу у организовању и националном образовању српске дијаспоре.
ЗНАЧАЈНЕ ЛИЧНОСТИ
Јован Бабунски, Коста Миловановић Пећанац, Драгољуб Дража Михаиловић, Драгиша Васић, Павле Ђуришић, Момчило Ђујић.