Балканско полуострво је добило име по планини Балкан. Овај регион југоисточне Европе вековима је био под влашћу Отоманске империје. Балкан је до данас остао важан геополитичкипростор – чвориште интереса великих сила. Кроз њега пролазе главни путеви између Европе и Блиског истока, због чега су се око тог подручја вековима отимале светске политичке силе. Због нерешених националних питања и нестабилних граница спада у најосетљивија и потенцијално најнемирнија подручја Европе и света.
Срби су један од народа који живе и остварују своје националне интересе на просторима Балканског полуострва.
ЈЕЗИК
Реч балканизација са негативним предзнаком, а у значењу поделе нација на мање јединице, стање расцепканости и сукоба интереса, ушла је у интернационалну употребу после грађанских ратова на Балкану крајем XX века.
ГЕОГРАФИЈА
Балканско полуострво се простире на површини од 550 хиљада квадратних километара и на њему живи око 53 милиона људи. Окружено је са истока Црним и Егејским морем, а са запада Јонским и Јадранским морем. Обухвата државе: Словенију, Хрватску, Босну и Херцеговину (данас Федерацију БиХ и Републику Српску), Србију, Црну Гору, Албанију, Грчку, Румунију, Бугарску и европски део Турске. Северном границом полуострва сматрају се река Сава и доњи ток Дунава од Београда, а граница на западу је замишљена линија од горњег тока Саве до Ријеке на Јадранском мору.
Највећи градови Балкана су Истанбул (Константинопољ, Цариград), Атина, Београд, Софија и Солун.
ИСТОРИЈА
Токови новије историје балканских простора, увек као „заглављених“ између истока и запада, одређени су последицама два велика светска рата, али и каснијом политиком светских сила. Распад Југославије крајем ХХ века довео је до грађанских ратова, у којима је животе и домове изгубило много људи, а чија је суровост привукла пажњу читавог света. Ни до данас није разјашњена одговорност европских и америчких моћника нити појединих народа – учесника за све размере страдања у овим ратовима.