Слатке и сочне, најчешће мекане, а понекад и тврде и „праскаве“ унутрашњости, крушке су некада називане „даром богова“. Биле су привилегија виших класа. Ова воћка је једна од првих које се препоручују у исхрани одојчади, као главни састојак кашица – осим што је лака за варење, ретко ће која беба одолети њеном слатком укусу. Крушка спада у исту породицу као и јабука и дуња. Разне сорте – јулскашарена, клаповка, санта марија, виљамовка, старк делишес, красанка, припадају врсти домаће крушке. Плод крушке има специфичан облик бобице – pomum, а карактеристичан је по томе што садржи камене ћелије. Крушка је добра у превенцији прехладе, болести срца и цревног тракта. Од крушке се прави и ракија виљамовка, пекмез, компоти, слатка…
ГЕОГРАФИЈА
Старе српске сорте караманка (до Другог светског рата највише гајена, век јој је и до 200 година), лубеничарка, калуђерка и арапка сада се могу срести само још понегде – у воћњацима Хомоља, Шумадије и околине Ваљева.
ИСТОРИЈА
Пореклом је из западне Азије, и за њу се зна већ 3000 година. Све до XVIII века њена унутрашњост није била тако мекана и сочна. Садашње стање последица је култивисања ове биљке и њеног мешања са другим воћкама.