Србија има традицију и знање у узгајању вишње – девет милиона садница киселе вишње и близу два милиона садница слатке вишње сведоче о томе. Вишња се гаји на плантажама, а њени плодови се користе за справљање сокова, џемова у компота или се у смрзнутом стању чувају за разне врсте колача, торти, пита и кремова. Ситни, опори плодови старих сорти вишње (које се све ређе налазе) идеални су за производњу слатке ракије вишњеваче.
ЈЕЗИК
Вишња је и женско име, од ког је изведено и презиме Вишњић. „Женска ракија“ од вишње, заправо ликер од вишње назива се вишњевача.
УМЕТНОСТ
Народна песма Вишњичица род родила.
ГЕОГРАФИЈА
У југоисточној Србији у Нишавском округу у околина села Облачина (општина Мерошина) гаји се посебна сорта вишње – облачинска вишња. Облачинске вишње су киселе, а позната је и домаћа сорта шумадинка, произведена на Пољопривредном институту у Чачку.