Шљива је драгоцен плод. Ова плавичаста воћка је слатка, укусна и здрава, побољшава и убрзава варење. Можете да је једете свежу, али и да је сушите и од ње правите џем, слатко… Шљивом и њеним пекмезом сладили су се и господа и владари, војници силних армија и сиромаси. Њеном су се ракијом уморни крепили и болесни лечили, многи радовали и веселили, туговали и жаловали. Ракијом су Срби и наздрављали и Богу се захваљивали.
Шљива је тамо где живе Срби, поготово у Србији и Босни, најраспрострањенија и најзначајнија воћка. Она је кроз векове помагала да се Срби одрже и да боље живе на просторима Балкана.
Стари Словени су у својој постојбини између слива Одре на западу и Дњепра на истоку, Карпата на југу и Балтичког мора на северу такође гајили шљиву.
На Балканском полуострву шљива се гаји вековима. Њу су наши преци, дошавши на Балкан, затекли и наставили да је гаје. Дивље шљиве користили су још Асирци пре око 4000 година, а њихово гајење су преузели Римљани, који су почели да их калеме у циљу добијања бољих врста.
Од плодова шљива се праве многи производи: сува шљива, пекмез, џем, мармелада, компот, слатко, сок, суве полутке шљиве са орасима, кандирана свежа шљива, кнедле од шљива и ракија шљивовица.
Свежа и сува шљива и ракија шљивовица су најпознатији производи.
Код Срба узгајање шљиве представља део традиције. У зависности од краја у ком се узгајају, заступљене су и различите сорте. Најзаступљенија је пожегача, али су распрострањене и друге сорте – италијанка, чачанска рâнā, чачанска лепотица, чачанска најбоља, стенлеј, калифорнијска плава, затим сорте које су добили баш српски воћари: црвена ранка, бугарка, трновача, моравка, џанарика, пискавац, петровка, мирисавка… Кречењем стабала шљива шљиве се штите од инсеката, а шљивари добијају посебно пријатан изглед. Тешко се може замислити српско село без шљивара. Шљиве се гаје највише у Шумадији, у крајевима око Ваљева и у Босни око Брчког. Чачак је познат по томе што је у њему настала једна од најпознатијих српских сорти шљива – чачанка, цењена свугде у свету.
Производња и продаја сушених шљива некада су представљале важан приход Србије. Многи су живели од тога. Србија је била највећи светски произвођач шљива. На пример, давне 1897.први извозни посао Србије са САД био је извоз суве шљиве. Тада је у Америку извезено 30.000 тона, у вредности од 30 милиона тадашњих долара.
Иако се данас у Србији производи нешто мање него некад, и даље су половина од свих засађених стабала воћака у Србији – шљиве. У Осечини се сваке године одржава познати сајам шљива и производа од шљива.
Слика плаво-љубичасте шљиве са зеленим листовима један је од најпознатијих заштитних знакова Србије.
Рецепт за пекмез од шљива
Потребно је: 3 kg шљива, 1 kg шећера, 2 dcl винског сирћета, 1 dcl рума, 1 кашичица цимета, 1 кашичица каранфилића.
Оперите и очистите шљиве од коштица, исеците на четвртине, па на коцкице. У велику шерпу за кување сипајте сирће и када проври, додајте шећер. Када добијете сируп, додајте и шљиве. Кувајте на ниској температури око 3 сата уз непрестано мешање. Када џем буде густ и добије тамну нијансу, додајте рум, цимет и каранфилић. Добро промешајте и кувајте још око 30 минута. Када џем буде готов, сипајте га у тегле које сте претходно око 20 минута грејали у рерни на 100°C. Окрените их наопако и оставите неколико дана на сувом и тамном месту.