Српска породица која је владала државом од 1815. до 1842. и од 1858. до 1903. Обреновићи су дошли на власт на основу Милошевог вођства у Другом српском устанку и његове вештине политичког преговарања, које је довело до стварања Кнежевине Србије. Под влашћу Милана Обреновића Србија је 1882. постала краљевина. Владари из династије Обреновић били су: кнез Милош (1815–1839; 1858–1860), кнез Милан (1839, умро 13 дана након устоличења), кнез Михаило (1839–1842; 1860–1868), кнез, а затим краљ Милан (1868, уз помоћ намесника; од 1882. добија титулу краља) и краљ Александар (1889–1903). Од петорице владара из династије Обреновића, двојица су страдала у атентату: кнез Михаило и краљ Александар.
Крај владавине Обреновића догодио се убиством краља Александра 1903. године, које је организовао тајни покрет Црна рука уз помоћ одметнутих официра. Као разлог трагичног завршетка младога краља наводи се његов неразборит избор супруге краљице. Обреновиће је на трону Краљевине Србије заменила династија Карађорђевића.
ВЕРА И ОБИЧАЈИ
За разлику од свих осталих балканских држава, Србија за свог владара није прихватила некога од припадника иностраних краљевских лоза, већ је била једина балканска и православна земља која је имала своје националне краљевске династије – најпре породицу Обреновића, а потом и Карађорђевића.
ИСТОРИЈА
Народ Србије и данас исказује поштовање својој старој националној владарској кући подизањем и одржавањем многих споменика и давањем имена трговима и улицама великих српских градова.