Српска и југословенска владарска породица, чији је родоначелник био вожд Карађорђе Петровић. Наследивши претходну династију Обреновића, они су остали на власти све до 1945. године, када је Југославија постала република. Средином XIX века кнез Србије био је Александар (1842–1858), син Карађорђа Петровића.
Породица Карађорђевића поново је дошла на власт 1903. године, свргавањем Обреновића. Краљевином Србијом, касније Југославијом, владала су заредом три члана краљевске куће Карађорђевића: краљ Петар Први (1903–1921), краљ Александар Први (1921–1934) и краљ Петар Други (1934–1945).
Краљевски дом Карађорђевића дели се на старију и млађу линију. Родоначелник старије линије јесте краљ Петар Први, а данашњи престолонаследник је његов праунук Александар Карађорђевић.
Млађа линија потиче од кнез Арсена, рођеног брата Петра Првог, чији је син кнез Павле Карађорђевић седам година био у функцији намесника краља Петра Другог.
УМЕТНОСТ
Црква светог Ђорђа на Опленцу, подигнута као маузолеј Карађорђевића. Поред две гробнице у самој цркви, са остацима Карађорђа Петровића и краља Петра Првог, у крипти цркве је сахрањено још двадесеторо чланова краљевског дома из шест генерација: од Карађорђеве матере Марице до Петровог унука, принца Томислава Карађорђевића.
Унутрашњост цркве је прекривена мозаиком са копијама из средњевековних српских цркава и манастира.