Милутин Миланковић

Познати српски научник геофизичар, астроном и климатолог (1879–1958). Први професор небеске механике на Универзитету у Београду. Велики истраживач у области сунчеве климе и планетарних температура. Саставио теорију ледених доба у давној прошлости Земље. Заслужан за развој астрономије, као и за историју науке уопште. Милутин Миланковић је рођен у Даљу, близу Осијека. Студирао је у Бечу, где је дипломирао грађевину и стекао докторат из техничких наука. После студија је остао у Бечу, где се бавио изградњом брана, мостова и других бетонских грађевина.

У тридесетој години долази у Београд, где постаје професор примењене математике. У време Првог светског рата одведен је у заробљеништво у Будимпешту. Тамо је имао услова да се посвети озбиљном научном раду.

Други светски рат и године после тога Милутин Миланковић је провео у Београду.

Милутин Миланковић је један од највише цитираних научника свих времена. По њему носи име један кратер на тамној страни Месеца, као и мала планета 1605 Миланковић. Миланковић је и аутор две за ширу читалачку публику веома занимљиве књиге. Једна носи наслов Кроз васиону и векове, а друга Кроз царство наука.

ВЕРА И ОБИЧАЈИ

Као члан званичне српске делегације на скупу Православних Цркава у Цариграду, предложио је реформу црквеног календара, која је најпре широко прихваћена, а потом – из одређених разлога – у Србији одложена.

ИСТОРИЈА

Право признање резултата његових научних достигнућа стигло је тек после његове смрти, када је путем експеримената потврђена тачност његових теоријских израчунавања. Тада је читав свет увидео огроман значај Миланковићевог научног доприноса.