Цар Константин

Константин Велики (306–337) припада оним владарима и државницима који су одредили судбину Европе. Био је велики реформатор државе и војске у Римском царству. Он је први римски император који је прихватио хришћанство. Константин Велики је на будућих хиљаду година преокренуо светску цивилизацију у правцу сарадње са Црквом. Као оснивач града Константинопоља, утврдио је темеље Источног римског царства (Византијског царства). Био је први хришћански цар, велики заштитник и помагач Цркве.

Цар Константин је рођен и васпитаван у касноантичком трговачком римском граду Наису, са утврђеним војним логором, који се налазио на месту данашњег Ниша. У време Римског царства то је био богати град у коме су живели имућни грађани, али и важна погранична тврђава. Према мноштву царских указа који су овде издати, претпоставља се да је Константин често долазио у своје родно место.

Константин Велики је подигао највећи град на свету – Нови Рим, назван по његовом имену. Обновио је светиње у Јерусалиму и поклонио им се као римски август – император одричући се божанске славе, која је могла да му припада. Подигао је неколико цркава у Константинопољу и другим градовима, као и многе друге велелепне грађевине.

ВЕРА И ОБИЧАЈИ

Свети цар Константин у Цркви се прославља заједно са његовом мајком, светом царицом Јеленом, 3.  јуна (21. маја по старом календару).

УМЕТНОСТ

У Медијани, луксузном предграђу Наиса поред реке Нишаве, налазила се велика царска вила. Била је украшена раскошним мозаицима и фрескама. Из Наиса потиче бронзана глава императора Константина Великог.