Посебан знак српског патриотизма и народног јединства било је то што су се са војском повлачили и политички прваци, угледни грађани, професори универзитета, а заједно са народом, војском и својим сином, регентом Александром, на воловску запрегу је сео и стари краљ Србије, Петар (1903–1921). Слика сељачког краља који још једном ризикује живот да би био са народом најдубље објашњава разлоге за велику љубав поданика, који су из милоште свога владара називали Краљ Пера.
Краљ Петар Први Карађорђевић рођен је 1844. године у Београду. Борио се у одредима Легије странаца, услед чега је у младим годинама одликован Орденом Легије части. Учествовао у припремама и борбама Херцеговачког устанка 1875. и водио живу политичку активност. Од самог почетка своје владавине, краљ Петар Први суочио се са озбиљним препрекама: унутрашњом поделом Срба и непријатељством Аустро-Угарске. Балкански ратови против Турске и Бугарске окончани су великом победом Срба и ослобађањем Рашке области, Косова и Македоније. Стари краљ, некадашњи устаник у Босни, доживео је остварење свога великог сна: крунисао је своју поштену родољубиву и уставну владавину победничким уласком у Душаново Скопље.
Услед сталних и тешких напора у вођењу политике и ратова здравствено стање Краља Ослободиоца се погоршало. Месец дана пре почетка Првог светског рата он је пренео сва краљевска овлашћења на свог сина, престолонаследника Александра.