Неколико великих националних група у ХХ веку је из политичких разлога одбацило своје српско порекло. Тако су настали нови народи који данас заједно са Србима живе на Балкану: Македонци, Бошњаци и Црногорци. Услови за њихово одвајање су створени у послератној социјалистичкој Југославији, чији је идеолошки и политички циљ било и слабљење српске националне моћи.
ЈЕЗИК
Поред хрватског, српски језик је стварањем нових нација добио и своје нове варијанте: бошњачки и црногорски. Стварне разлике између ових језика нема. Њихови називи су засновани политички, а не лингвистички.
ВЕРА И ОБИЧАЈИ
Срби су се сматрали народом „три закона“ или три различите вере: православне, римокатоличке и исламске. Становници древног Дубровника били су по националности Срби, а по вери римокатолици. У вековима турског ропства немали број Срба је примио ислам. Касније је њихова верска супротстављеност задобила размере општег отуђивања. Верска подељеност била је први принцип по коме је у новије доба извршено подвајање српског националног јединства.
ИСТОРИЈА
Муслимани су признати за посебан народ 1971. у социјалистичкој Југославији. До тада се народ муслиманске вероисповести у Босни и Херцеговини и Рашкој области изјашњавао за Југословене или припаднике српског или хрватског народа, док је «муслиман» била одредница искључиво верске припадности. После осамостаљења Босне и Херцеговине 1992. већина Муслимана је прихватила за себе ново национално име – Бошњаци (према Босни). Тада је и њихов српско-хрватски језик, укључивши нешто више позајмљеница из арапског и турског, назван босанским или бошњачким језиком.
Македонци су народ чија је самосталност најмање оспоравана због коришћења посебног, македонског језика, који се као књижевни језик различит од српског оформио тек 1945 године. То је био један од три званична језика социјалистичке Југославије, а Македонци су унутар те државе први пут добили своју државност. Пре тога «македонско питање» је означавало спорове које су суседни народи – Срби, Бугари и Грци – након ослобађања тих крајева од Турака водили око националне припадности становника вардарског дела македонске регије. Македонија је постала независна држава 1991. након референдума, као једина република која се без ратних сукоба одвојила од Југославије. Међутим, Грчка се противила међународном признању Македоније под тим именом јер то име припада широј области, територији једне од старих грчких држава, која и данас добрим делом припада Грчкој.
Црногорци су народ чији је национални идентитет најпроблематичнији. Скоро половина тог народа себе сматра Србима. Идеја о Црногорцима као посебној нацији први пут се јавила после Другог светског рата, као план слабљења српске нације. Тада је велики број становника Црне Горе прихватио посебан национални идентитет да би се касније већи део вратио своме српском пореклу. Црногорска држава је прогласила независност 2006. према тесном резултату грађанског изјашњавања, а тада је као званични језик проглашен «црногорски».