Цркву чини Божији народ – сви крштени православни хришћани који верују и славе Бога. Народ Божији као целина служи свету литургију Цркве. Свештеници су само један део народа Божијег, посвећен за нарочиту службу унутар њега, али је Божија благодат у Цркви свима једнако доступна.
Припадност Божијем народу се не постиже само нечијим унутрашњим идејним убеђењем, већ и учешћем у службама и поретку црквене заједнице – Тела Христовог. Верни који се у животу садашњег века окупљају у Цркви око свог владике славећи Бога – у животу будућег века (вечности) биће окупљени око Христа у Царству Небеском.
ВЕРА И ОБИЧАЈИ
У прошлости је постојао обичај да се читаве нације сматрају народом Божијим. Тако су и Срби себе сматрали и називали небеским народом, нацијом која је заветно посвећена Богу. Оваква мисао је више имала сврху позива и националног охрабрења него ли што је описивала реално стање. Линија разграничења између народа Божијег и незнабожаца не може се повлачити колективно: она се тиче слободног опредељења сваког човека да живи са Богом или без њега.