Шумадија је географска област у Србији која се простире између Дунава и Саве на северу, Мораве на истоку, Западне Мораве на југу и Колубаре и Љига на западу. Иако је њено име настало од речи шума, прва асоцијација на Шумадију јесте њен питоми, заталасани рељеф – простране ливаде, брежуљци и плитке долине, све испресецано правилним, као нацртаним њивама и шумарцима. Истина је да је ова област некада била прекривена шумама, највише буковим и храстовим, чак су и низије биле шумовите и испреплетене густим шибљем и пузавицама – као она зачарана земља из Трнове ружице. Шуме су касније искрчене ради стварања обрадивог земљишта. И, заиста, у Шумадији све успева – житарице, воће, поврће, виногради. Шумадију пресецају бројне притоке Мораве и Колубаре, које су формирале брежуљке и долинице, а има и бројних извора питке воде. Ту су и Буковичка, Младеновачка и Трепчанска бања. Рудник је највиша планина Шумадије (1132 m), ниже планине су Островица, Букуља, Венчац, Јухор и Црни врх. У близини Аранђеловца налази се Рисовачка пећина, у којој су пронађени фосилни остаци мамута. На планини Венчац вади се чувени венчачки мермер, којим су прекривени и делови Беле куће и Кипа слободе у Америци. Колубарски рудници угља важни су у енергетици Србије. Главни град Шумадије је Крагујевац, који је и седиште Шумадијског округа (чије се границе не поклапају са границама географске области).
ГЕОГРАФИЈА
Шумадију чини више области – Белица, Гружа, Јасеница, Качер, Космај, Левач, Лепеница, Рудничко Поморавље, Смедеревска Јасеница, Смедеревско Подунавље,Темнић и Шумадијска Колубара. Градови у Шумадији су Крагујевац, Чачак (северни део града), Смедерево, Смедеревска Паланка, Лазаревац, Јагодина, Аранђеловац, Младеновац, Велика Плана, Горњи Милановац, а припада јој и већи део Београда.
ИСТОРИЈА
Име Шумадија се први пут среће у једном спису из 1713. У сталну употребу је ушло тек у време Првог српског устанка, и тада је означавало ослобођену Србију. Оба велика устанка планула су у Шумадији – Први у Орашцу код Аранђеловца, други у Такову код Крагујевца. Зато је и краљ Петар за маузолеј династије Карађорђевић одабрао Опленац код Тополе. Крагујевац је био престоница Кнежевине Србије, у њему је 1833. основана прва српска гимназија, а 1835. и прво позориште – Књажевско-српски театар. Велика трагедија погодила је Крагујевац у Другом светском рату, када је у Шумарицама стрељано 7000 грађана укључујући и ђаке Крагујевачке гимназије.