Степа Степановић, српски војвода из Првог светског рата, рођен је 1856. у београдском селу Кумодраж, у коме и данас – на врху Улице војводе Степе – постоји кућа у којој је рођен. Као и Живојин Мишић, учествовао је у свим ратовима свог доба. Истакао се у Другом балканском рату, 1913. године, када је у дуготрајним борбама код Једрена у Турској (данашња Бугарска), заробио 60000 турских војника. Његове највеће заслуге и оно што га је учинило једним од највећих српских војсковођа у историји јесу победе у бици на Церу и пробој Солунског фронта 1918. Са својом Другом армијом у Церској бици је извојевао прву савезничку победу у Првом светском рату, и том приликом добио чин војводе. У незадрживом надирању преко Македоније 1918. армија војводе Степе је Бугарску натерала на капитулацију и убрзала крај Великог рата. Војвода Степа је умро 1929. у Чачку. Остао је упамћен по челичном карактеру, по оштроумности и брзини доношења најтежих одлука, по томе што није волео славу и параде, већ је увек истицао заслуге официра и војника.