Подразумева се да је живот монаха, тј. калуђера, везан за манастир. Монаштво означава посебан начин живота у оквиру Цркве као заједнице. Сви хришћани желе да служе Богу, а монаси то чине тако што се издвајају из света (града, села, породице) и – у оквиру Цркве – бирају живот у подвигу, аскези (духовном вежбању) и молитви. При чину монашења монах, између осталог, добија и ново име, што значи да је он постао нови човек, спреман да живи по закону Царства Божијег. Пошто за монаха нису више битне природне, породичне везе, он у манастиру добија и свог духовног оца, старца. Постоје два начина монашког живота – пустињачки, усамљенички начин живота, и општежитељни, заједнички живот. Пустињаци живе у испосници, а општежитељи у манастиру, али је уобичајено да крај манастира постоје и испоснице. у које се неки монаси повлаче у усамљенички живот.
ЈЕЗИК
Реч монах долази од грчке речи монос – усамљен, сâм, један, онај који живи усамљен. Калуђер потиче од грчких речи калос – добар и герос – старац, тј. добар старац, и не односи се на године монаха.
ВЕРА И ОБИЧАЈИ
Свете монахе Црква зове преподобни, што значи да су постали слични, подобни Христовом лику.
ИСТОРИЈА
Организовано монаштво потиче још из III века после Христа, а од времена када су пре више од хиљаду година примили хришћанство и многи Срби су изабрали монашки животни пут. Монаштво је код Срба посебно добило углед откако су чланови владарских породица почели да се монаше. Најпознатији српски монах је сигурно Свети Сава, најмлађи син владара Србије Стефана Немање, који се и сâм замонашио у старости и у тој мери се предао Богу да је постао свети Симеон Мироточиви. Замонашили су се и многи други Немањићи.
Данас је монаха у српским манастирима мање него у време владавине средњевековне династије Немањића, која је свом роду дала велики број светитеља, али монаси се – као и тада – труде да испуне високи задатак да буду „со земљи“, хришћански пример и видљива веза с Богом.
ЗНАЧАЈНЕ ЛИЧНОСТИ
Преподобни Петар Коришки, преподобни Јоаникије Девички, преподобни Прохор Пчињски, преподобни Григорије Горњачки, препободни Ромило Раванички, преподобни Јустин Ћелијски, преподобни Симеон Дајбабски