Град у Србији у покрајини Војводина, на обали Дунава, свега неколико километара од Новог Сада. Има нешто мање од 10 хиљада становника, али представља једно од најважнијих места српске историје.
УМЕТНОСТ
Позната здања у Сремским Карловцима: Карловачка гимназија, Богословија Светог Арсенија Сремца, Градска општина, Патријаршијски двор, саборна црква Светог Николе, римокатоличка црква Пресветог Тројства, чесма Четири лава, Капела мира.
У Сремским Карловцима је живео и у својим песмама их опевао један од највећих песника српског романтизма, Бранко Радичевић.
ИСТОРИЈА
Овај крај је насељен Србима у време турске владавине. У то време у Отоманском царству није било града са више српског становништва од Сремских Карловаца. Још у XVI веку ту је постојао један српски манастир и три цркве.
Сремски Карловци су били место мировних преговора 1699. године, када је коначно разрешен однос између Турске и европских савезничких сила. Тада је у међународној политици први пут употребљен округли сто. Сремски Карловци су тада постали део војне границе, претежно настањене Србима.
Сремски Карловци су били духовни, политички и културни центар Срба у Аустроугарском царству. У овом граду је столовао српски митрополит, а касније и патријарх.
Овде је крајем XVIII века отворена прва српска гимназија, а три године касније и богословија. Ово је, после кијевске, друга најстарија богословија те врсте у православном свету. Обе ове образовне институције постоје и данас.
Народна скупштина је 1848. у овом месту прогласила Српску Војводину. Каснијим премештањем средишта Војводине у Темишвар Сремски Карловци су се нашли ван њене области, у делу тадашње Славонске Крајине.
После Првог светског рата Сремски Карловци су поново постали део Србије.