Двојна Аустријско-Угарска (Мађарска) царевина, која је између 1867. и 1918. постојала као вишенационална држава Средње Европе са владарима из династије Хабзбург. Осим турске и немачке, највише утицала на српску историју у претходна два века.
ГЕОГРАФИЈА
Граница између аустријске и мађарске половине ове државе била је река Лајта. Аустријски део монархије називао се Цислајтанија, мађарски део Транслајтанија, а у подручју заједничке управе од 1878. се налазила пространа област Босне и Херцеговине.
Области Хрватске и Славоније, где је живео највећи број Срба, налазиле су се у склопу мађарског дела државе.
ИСТОРИЈА
Држава Аустро-Угарска настала је нагодбом између Аустрије и Мађарске (Угарске), којом је осигурана раноправност Мађарске у државноправним пословима са Аустријом.
Аустријско царство је уз помоћ Русије угушило тежње Мађара за независношћу 1849. Седамнаест година касније Немачки савез на челу са Аустријом доживео је тежак војни пораз од Пруске, тако да је договор са Мађарима био политички неопходан.
Други народи ове вишенационалне области су имали негативан став према оснивању нове државе. Посебно су словенски народи, на челу са Србима, своје интересе сматрали занемареним. Под влашћу Мађарске Срби су изгубили сва некадашња права која су уживали као крајишници Хабзбуршког царства.
Агресивна спољна политика Аустро-Угарске и њене неумерене освајачке тежње на Балкану изазвале су Први светски рат. У овом рату Аустро-Угарска је поражена. Престала је да постоји проглашењем независности неколико нових земаља и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.