Вук Бранковић, угледни српски властелин, зет кнеза Лазара, храбро се борио на косовском бојишту све док исход битке није одлучен. Тада се повукао се да би сачувао остатак своје војске, а до краја живота је остао заклети непријатељ Турака.
ВЕРА И ОБИЧАЈИ
Народне песме и приче о његовој издаји нису историјски утемељене, али је, и поред тога, његово име постало симбол издаје.
УМЕТНОСТ
Народне песме: Кнежева вечера, Пропаст царства српског, Царица Милица и Владета војвода, Слуга Милутин
ГЕОГРАФИЈА
Вук Бранковић је у време Косовске битке био господар Косовске области. У његовој власти је било и Скопље, као и Призрен са околином.
ИСТОРИЈА
Вук Бранковић је син Бранка Младеновића, који је владао у Охриду и био један од великаша верних цару Урошу Нејаком. Био је зет кнеза Лазара и његов сарадник. Учествовао је с њим у Косовском боју 1389. После Косовске битке турски султан Бајазит Први прогнао га је из Косовске области, па је умро у прогонству.
ЗНАЧАЈНЕ ЛИЧНОСТИ
Вук Бранковић је родоначелник лозе Бранковића. Са Лазаревом кћерим Маром Вук је имао три сина: Гргура, Ђурђа и Лазара. Други Вуков син био је деспот Ђурађ Бранковић, који је Србијом владао уочи пада под турску власт, до 1456.