Коло српских сестара

Коло српских сестара, познато женско патриотско, културно-просветитељско и ванстраначко друштво, основано је августа 1903. у Београду, а његовни идејни творци су позната српска сликарка Надежда Петровић и књижевник Бранислав Нушић, који је и дао име Колу. Коло српских сестара је претеча многих српских хуманитарних организација. Обласне организације Кола српских сестара осниване су у више српских градова.

Рад Кола као родољубивог удружења забранили су Немци после окупације 1941. После Другог светског рата комунистичка власт је Коло сматрала остатком буржоаског друштва, забранила је рад предратних женских удружења и одузела им сву имовину.
У пролеће 1990. група жена у Београду обновила је рад Кола под истим принципима предратног Кола српских сестара. Чланице Кола редовно обилазе старе, болесне и носе им помоћ, а посебно се старају о сиромашној и угроженој деци са простора бивше Југославије. Коло српских сестара је активно и у земљама у дијаспори.

У статуту Кола пише: Чланство у Колу је част. Бити чланица кола,значи чинити добро другима. Чланице за свој рад не очекују накнаду, њихова награда је осећање да су помогле људима у невољи. Чланице кола се не баве политиком. Коло српских сестара је самостално удружење које се заснива на светим начелима јеванђеља и родољубља. Пружа помоћ свакоме без обзира на верску или националну припадност.

ЗНАЧАЈНЕ ЛИЧНОСТИ

Сликарка Надежда Петровић – једна од оснивачица. Краљица Марија Карађорђевић била је покровитељица Кола српских сестара и његов велики приложник. Љубица Луковић, председница Кола уочи Првог светског рата, умрла је као добровољна болничарка у Нишкој ратној болници.