Величанствено је стајати на обали Дунава – записао је римски конзул Плиније Млађи. Ове речи у потпуности се односе на Ђердап. Највећи српски национални парк налази се у североисточној Србији и представља природну границу између Србије и Румуније, и у њему – Ђердапска клисура, 100 km величанствене природе и историје у којој се Дунав пробија ка Црном мору. Ђердап почиње код Голупца и завршава се код Кладова, у Караташу. Дунав је у Ђердапу најужи и најдубљи, а код Голупца пред улазом, најшири – 7 km и подсећа на море. Ђердапска клисура је природни резерват ретких птица, животиња и биљака. У густим шумама Ђердапа могу се срести медвед, рис, вук, шакал, штекавац, сова, црна рода, сури орао, орао змијар, сиви соко.
ЈЕЗИК
Гердап на турском значи место опасно за пловидбу, вртлог, вир. Римљани и Словени су га звали Гвоздена врата.
ГЕОГРАФИЈА
На изласку из Ђердапске клисуре 1970. и 1984. изграђене су хидроелектране Ђердап I и Ђердап II, које припадају Србији и Румунији. Хидроелектрана Ђердап у укупној производњи струје у Србији учествује са око 20%. Као што је био случај и на другим рекама, тако је и изглед Ђердапа овим знатно промењен.
ИСТОРИЈА
Пријатна ђердапска клима одувек је привлачила људе да се у њему насељавају, а све те разне цивилације оставиле су мноштво материјалних трагова о себи, тако да Ђердап обилује историјским споменицима – тврђаве Голубац и Фетислам, римска тврђва Дијана, Трајанова табла, Трајанов мост, Римски пут и, пре свега, Лепенски вир – археолошко налазиште на месту најстарије праисторијске културе у Европи.