Лепенски вир

Лепенски вир је једно од највећих и најзначајнијих светских археолошких налазишта везаних за културу средњег и млађег каменог доба. Налази се на десној обали Дунава, у Ђердапској клисури, у општини Мајданпек. Становници Лепенског вира припадали су једној од најважнијих и најсложенијих култура праисторије. Приликом ископавања шездесетих година прошлог века на најнижој дунавској тераси су нађени остаци кућа из времена од 6500. до 5500. године пре Христа груписаних у шест насеља. Насеља су била у облику потковице, са тргом у средини, окренута према реци. Саме куће су биле у виду шатора, имале су математички прецизну грађу и унутрашњост. У кући су постојали огњиште, светилиште и столови – све од камена и заливено у под од црвеног кречњака. Кућа је имала троугласту основу, а у пресеку симетрала троугла налазило се светилиште – речни камен, облутак, око кога су стајале скулптуре у облику риба, јелена или карактеристичних, риболиких људи са израженим обрвама, дугим носем и великим устима. Човек из Лепенског вира је био уметник, најпре риболовац и ловац – сакупљач, а потом земљорадник. Знао је да припитоми животиње и гајио је житарице. Људи Лепенског вира су имали чак и неку врсту писма. Средином V миленијума ови, судећи по траговима, најстарији становници Србије одселили су се у непознатом правцу.

ВЕРА И ОБИЧАЈИ

Облутак је сматран извором живота, јајетом из ког су рођени људски преци, риболика бића, а затим и рибе, јелени и остала дивљач.

ИСТОРИЈА

Због изградње хидроелектране и подизања нивоа Дунава 1970. године, целокупан локалитет Лепенског вира (све што је ископано) пренесен је на један виши плато, сто метара удаљен од изворног. Тиме је ово изузетно значајно налазиште заштићено, али му је премештањем одузета могућност да буде уписано на Унескову Листу светске културне баштине.

ЗНАЧАЈНЕ ЛИЧНОСТИ

Археолог Драгослав Срејовић