Дрина

Име Дрина потиче од римског имена реке Дринос, које су Римљани преузели од староседелаца. Сматра се да је то било име митолошког паганског божанства коме су приносили и људске жртве. Срби су прихватили то старо име Дрине, али су је дуго звали и Зеленика – по зеленој боји воде. Због кривудавог тока реке у говору се често употребљавају изреке ко ће криву да исправи Дрину или немој да ми извијаш криве Дрине, које указују на неки сувишан, бескористан посао.

Ако је Морава средишња река, крвоток Србије, Дрина је историјска, судбоносна река која раздваја и спаја Србе из Србије и Србе „преко Дрине“ – из Босне и Херцеговине и Хрватске. Кроз историју, Дрина је чешће била граница која је Србе раздвајала у различите државе.

Дрином је још у давна времена ишла и стара граница Источног и Западног римског царства, Истока и Запада.

Река Дрина настаје од рекā Пиве и Таре. Обе реке долазе из Црне Горе и састављају се код Шћепан-поља, на граници Црне Горе и Босне и Херцеговине (Републике Српске).

На свом путу Дрина је направила дубоке кањоне, а у доњем току, ближе ушћу, вијуга кроз равницу као змија. Улива се у реку Саву код Сремске Раче (између Бијељине у Босни и Шапца у Србији). Област око Дрине назива се Подриње. Најважнији градови око Дрине су Фоча, Горажде, Вишеград, Зворник и Бијељина (која већ припада и Посавини) у Босни и Херцеговини и Бајина Башта, Љубовија, Бања Ковиљача, Лозница и Шабац (Посавина) у Србији.

Некада је Дрина била позната по великим поплавама. Крајем XIX века забележен je водостај Дрине чак 14 метара виши од нормалног. Током прошлог века на Дрини су подигнуте три хидроцентрале: Вишеград, Бајина Башта и Зворник. Тако је дивља река зауздана. Преостали брзаци данас су место где се одржава туристичко сплаварење. Код хидроцентрала су настала вештачка језера, која су, такође постала туристичка атракција. На Дрини има и неколико познатих мостова или ћуприја (некада често коришћена турска реч за мост). Најпознатији је стари мост у Вишеграду који је описан у роману На Дрини ћуприја, добитника Нобелове награде за књижевности Иве Андрића, а од новијих – Павловића ћуприја код Бијељине, која спаја две плодне области уз реку Саву – Семберију с леве стране Дрине (БиХ) и Мачву с десне стране (Србија).

Дрина још увек има чисту воду. У реци и у језерима риболовци пецају више врста рибе, од којих је најчувенија младица, а има и пастрмке, сома, шарана, скобаља. Најпознатије притоке Дрине су Сутјеска, Дрињача и Јања са леве стране, а са десне Ћехотина, Лим, Рзав и Јадар.

Најпознатија планина поред које Дрина протиче је Тара (средњи ток), а испод Маглића (горњи ток Дрине) последња је сачувана прашума у Европи – Перућица.

Река Дрина и њена околина данас спадају у највеће српске туристичке атракције.

Кад је Ђорђе Србијом завлад’о,
И Србију крстом прекрстио,
И својијем крилом закрилио
Од Видина пак до воде Дрине,
Од Косова те до Биограда,
’Вако Ђорђе Дрини говорио:
„Дрина водо! племенита међо
„Измеђ’ Босне и измеђ’ Србије!
„Наскоро ће и то време доћи,
„Када ћу ја и тебека прећи
„И честиту Босну полазити!“

Из народне песме „Почетак буне на дахије“

,,Већим делом свога тока река Дрина протиче кроз тесне гудуре између стрмих планина или кроз дубоке кањоне окомито одсечених обала. Само на неколико места речног тока њене се обале проширују у отворене долине и стварају, било на једној било на обе стране реке , жупне, делимично равне , делимично таласасте пределе подесне за обрађивање и насеља.”

Из романа ,,На Дрини ћуприја” – Иво Андрић