Некада су се на пашњацима могла видети бројна дечица како чувају стада оваца, коза и крава. За сеоске породице које су се бавиле сточарством ово су били једини доступни пастири. Наши дедови и баке су провели детињство на пашњацима Херцеговине, Црне Горе, Шумадије и Старе планине трчећи за овцама, наоружани штапом, са комадом сира у шареној торбици. Понеки би носио и фрулу. Постоје и пастири, чобани, којима је чување стоке занимање, поготово у планинским крајевима, где се стока сезонски, на цело лето изводи на пашу. Занимање пастира подразумева полуномадски начин живота, где је пастир непрестано уз стадо – држи га на окупу и брани од вукова. Помаже му овчарски пас, а може имати и коња. Док је некада занимање пастира било уобичајено, данас је све теже наћи чувара стада иако се за овај посао у неким крајевима нуди и добра плата.
ЈЕЗИК
Турцизам чобан (од персијског шобан), други део речи –бан, значи стражар
ВЕРА И ОБИЧАЈИ
Пастир, као чувар стада, у хришћанству је символ Христа, који је за себе рекао да је добри пастир који свој живот даје за своје овце, за Цркву. Пастир је и назив за сваког свештеника и епископа, а пастирство означава посебну службу руковођења Црквом. Епископски жезал, палица, потиче од пастирског штапа.
УМЕТНОСТ
У раном фреско-сликарству уобичајена је била представа Христа као голобрадог младића који преко рамена носи изгубљену овцу, позната као Добри пастир.