Сама реч вашар долази из мађарског језика. Означава и сâм догађај и место где се одвија. Раније се често користила и реч из грчког језика са истим значењем – панађур. Словенска реч сајам употребљавала се равноправно са ове две стране речи, али се, временом, сајам више везује за „трговински“ облик вашара. Још једна словенска реч која се користи и за вашар је сабор.
Вашар је код Срба од давних времена био најважније и најмасовније друштвено окупљање, шаролики скуп поводом неког верског празника, на градском или сеоском тргу, где се трговало и забављало.
Сабор се одвијао поред цркве или манастира на дан црквене славе села, града или манастира и трајао је 2–3 дана. Некада су сабори и вашари били главна друштвена дешавања. Кажу да су велики годишњи сабори за Србе представљали исто што и олимпијске игре за Грке.
Настали у средњем веку, служили су чвршћој вези између владара и поданика, а после, под туђинском влашћу, служили су очувању слободарског духа.
Људи се на вашару окупљају да продају и купе – стоку, кућне потрепштине, разну занатску робу, али и ситне поклоне – да се забаве, да се такмиче у неком спорту, да момци упознају девојке и обрнуто, да заиграју у колу, да пријатељи виде једни друге, понекад и да се донесу заједничке политичке одлуке.
На вашарима се купује и продаје повољније него у обичне дане у продавницама. И одрасли и деца на вашарима налазе забаву. Временом је на вашарима било све више музике и све више забаве, а продају и куповину робе су све преузимале робне куће, тржни центри, сталне пијаце. Данашњи наставак вашара су и разни фестивали који се организују по Србији, као што су Гуча и Егзит.
Вашари се у неким местима одржавају скоро сваког месеца, али су најзначајнији они који се одвијају једном годишње, и најчешће су везани за црквене празнике. Распоред вашара по градовима и већим местима у Србији некад је свима био познат. На чувене вашаре долази се и издалека. Највећи број вашара одржава се у лето или у рану јесен.
НЕКИ ОД ВЕЋИХ ВАШАРА У СРБИЈИ СУ:
Шабац – 21. септембар, Мала Госпојина (Рођење Пресвете Богородице)
Ваљево – 2. август, Илиндан (Свети Илија)
Крушевац – 7. април, Благовести; 2. август, Илиндан; 21. септембар, Мала Госпојина
Краљево – 12. јул, Петровдан (Свети апостоли Петар и Павле)
Јагодина – 9.август, Свети Пантелејмон
Смедерево – 4. јул
Ниш – 27. септембар