Лака сеоска обућа од коже. Везују се око стопала каишевима или опутом (тањим кожним тракама). Користе се широм Балканског полуострва у разним облицима, детаљима и бојама. Опанак је традиционална српска обућа и један од националних симбола.
Постоје пресни опанци, који се у кућној радиности израђују од неуштављене коже, као и грађени опанци, са ђоном од уштављене коже, лицем и врхом, који се производе у опанчарским и обућарским радионицама широм Србије. Пресне опанке углавном је носило сточарско становништво у планинским пределима динарске и централнобалканске области. Средином XIX века град Ужице је био центар производње нарочитог типа опанака од полуштављене говеђе коже, тзв. црвенаша. Од тог доба обућари у Србији израђују грађенеопанке, који су у прво време били обућа за свечане прилике.
ИСТОРИЈА
Простији облици опанака потичу из најранијег периода људске цивилизације. Они су се, у континуитету кроз средњи и нови век, носили од крајњег севера до крајњег југа Европе. Северноамерички Индијанци такође су носили опанке под именом мокасине.
Почев од XIX века у Србији су почели да се производе посебни грађени опанци са предњим делом лако повијеним на горе. Таквим опанцима народ је дао препознатљиви назив шиљкани. После Другог светског рата у Србији је настала нова техника израде опанака од старих излизаних гума. Такви опанци у народу се називају пироћанци због тога што је Пирот у ХХ веку био средиште индустрије гуме, па се тамо производила и највећа количина ове популарне обуће.