Империјална снага са седиштем у Средоземљу, која је трајала скоро шесто педесет година. Иако су први владари носили скромну титулу бега, Мурат I је на себе узео звање султана (краља), чиме је оспорио првенство ранијег селџучког турског султаната. Освајањем Константинопоља ова држава постаје у стварности моћна царевина, а Мехмед Освајач први турски падишах (цар). Османлијско турско царство од 1517. стиче значај калифата, исламске верске државе. Била је то једна од најмоћнијих светских сила, чије је напредовање вековима угрожавало сигурност Европе. Пропала је по завршетку Првог светског рата, када је основана нова држава, Република Турска.
ЈЕЗИК
Турско царство назива се, према свом оснивачу Осману, Османлијска држава. Искварени облик арапског облика овог имена Ухтман било је Отоман, због чега се турско царство понегде називало и Отоманским.
ВЕРА И ОБИЧАЈИ
На основу пореских регистара турских власти у Босни може се закључити да се прелаз српског становништва на ислам догађао постепено и без присиле. Многи Срби заузимали су високе политичке и војне позиције у Царству (велики везир Мехмед-паша Соколовић или војсковођа Гази Хусрев-бег), а неки су чак дизали и буне (Хусеин Градашчевић – Змај од Босне). Српски муслимани су постали редак пример Европљана са оријенталном културом, што их је више зближило Османлијама него ли европским силама. То је допринело да они ускоро изгубе свој српски национални идентитет.
ГЕОГРАФИЈА
На врхунцу моћи, током XVI века, ово царство је обухватало области Анадолије, Блиски исток, делове Северне Африке, велики део југоисточне Европе према северу, све до Кавказа.
ИСТОРИЈА
Турско царство основао је Осман I 1288. прогласивши независност своје беговине унутар султаната тадашњих Турака Селџука. Османлије су заузеле своје место у историји захваљујући Мехмеду II Освајачу, који је покорио Византију. Први период Турског царства било је време сталног успона и нових освајања, које је трајало до смрти Сулејмана Величанственог, 1566. године. Сулејман је достигао врхунац турског надирања освојивши Угарску и доспевши до самог Беча, као и освојивши Багдад у Азији, на основу чега је стекао контролу над Блиским истоком.
Османлијско царство је изгубило своје упориште у Европи поразом од Аустрије 1699, након чега почиње период опадања њихове моћи. Турци тада утврђују бедеме широм Балкана за одбрану од европских сила, али и губе корак у надметању са њима услед технолошке заосталости. Турска постаје уставна монархија 1876. под притиском «Младотурака», образованих у европским центрима. Царство је поражено најпре у Балканским ратовима, а после, упркос извесним почетним успесима, и у Првом светском рату.