Постоје различите врсте хидроелектрана – бранске, проточне, акумулационе и друге.
Србија је поносна на своје хидроцентрале, али и на све електране у свету знајући да овај начин производње електричне струје не би постојао без великог српског генија Николе Тесле. У Србији се помоћу хидроцентрала произведе једна четвртина струје потребне за укупну потрошњу у земљи. Хидроцентрале су електране изграђене на рекама велике водене снаге. Вода покреће турбине, које њену снагу користе за покретање електричног генератора – уређаја за претварање водене механичке силе у струју.
ГЕОГРАФИЈА
Данашње хидроцентрале у Србији налазе се на рекама Дунав, Дрина, Лим, Западна Морава и Власина. Највећа годишња производња потиче из бранске хидроцентрале Ђердап I, код Кладова, на српско-румунској граници. Ђердап II је пуштен у рад 1988. Република Српска са Србијом дели хидроелектране на Дрини – осим Вишеграда, који је у потпуности у РС; у Херцеговини је важан систем хидроцентрала на Требишњици, у Босанској Крајини на Врбасу. Хидроелектрана Мратиње на Пиви у Црној Гори има брану високу чак 220 метара.
ИСТОРИЈА
Прва хидроцентрала у Србији пуштена је у рад далеке 1900. у Ужицу на реци Ђетиња, са Теслиним системом вишефазних струја. После тридесетогодишње паузе, ова електрана и данас успешно ради.
Данас у Србији постоји шеснаест хидроцентрала значајног нивоа производње.