Колубарска битка

Колубарска или Сувоборска битка је најзначајнија битка између српске и аустроугарске војске у Првом светском рату. Фронт на коме је у новембру и децембру 1914. вођена битка био је дугачак преко 200 километара – од Београда до Гуче. Српска војска је била на ивици расула када је команду над Првом армијом преузео генерал Живојин Мишић и преокренуо однос снага. Битка је окончана успешном противофанзивом коју су против бројније и боље опремљене аустријске војске извеле српске снаге, и то у тренутку када је читав свет очекивао вести о капитулацији Краљевине Србије. У овој дугачкој бици губици обеју страна били су изузетно велики. Више од 150000 српских војника је избачено из строја. Пораз у Колубарској бици је за Централне силе значио даљи останак на Балканском фронту и продужетак борбе на три фронта. Док је генерал Мишић добио чин војводе, генерал Поћорек је смењен са места главнокомандујућег аустроугарских снага на Балкану, а на његово место је дошао фелдмаршал Аугуст фон Макензен.

УМЕТНОСТ

Један од највећих српских писаца XX века, Добрица Ћосић, у роману Време Смрти је кроз доживљаје чланова једне породице описао судбоносне догађаје са почетка Првог светског рата укључујући и Колубарску битку.

ИСТОРИЈА

Немачке новине су после Колубарске битке писале: Србија је још једном васкрсла из гроба Косова поља и из Колубарског врела црпиће током читавог једног века горду храброст за највеће битке.

ЗНАЧАЈНЕ ЛИЧНОСТИ

Генерал Живојин Мишић. Сликарка Надежда Петровић је учествовала у бици као болничарка. Умрла је од тифуса у ваљевској болници.