Још једна домаћа животиња која се код Срба користи за помоћ у земљорадничким пословима. Иако је во симбол бесловесности, српски народ му је у свакодневном животу исказивао велику пажњу и љубав. Волови су се сматрали хранитељима породице. Готово сваки рад око куће и на њиви зависио је од њих.
Волови су вукли плугове и кола у воловским запрегама, где су се упаривала по два вола сличне снаге. Да би могли да раде на њиви, требало их је обучавати и навикавати на заједнички рад са својим парњаком. Волови су упаривани још као телад, један уз другог везивани и храњени и чим би мало одрасли, били би ујармљивани и помало обучавани.
Два сиромашна домаћинства упаривала су по једног вола и тако обрађивала своју земљу.
ВЕРА И ОБИЧАЈИ
Волови су код Срба поштовани као чељад у кући и поклањала им се посебна пажња. Ко није имао волове, сматрао се заиста правим сиромахом – не само у економском смислу.
Приликом празника и слава постојали су чак и ритуали у којима су волови увођени у кућу, и том приликом им је припремана посебна храна.