Помало је такијех јунака,
Ка’ што бјеше Страхинићу бане.
Завршне речи песме Бановић Страхиња говоре нам да је то јунак који се величином свог јунаштва издваја чак и у свету који је јунаштвом обликован. Шта је то што га издваја? Песма о Бановић Страхињи на први поглед и не говори о јунаштву. То је песма о мужу коме је отета жена и који – упркос томе што је се чак и њена родбина одриче – иде да је тражи. Бановићеву жену Анђелију отео је Турчин Влах-Алија, и она је сада његова жена – милом или силом. То се у јуначком свету не прашта, и љуба Анђелија је осуђена на смрт. Бановић Страхиња се руководи другачијим законом. Туче се са Турчином, а уплашена жена га чак и издаје ударајући га мачем по глави. А он јој, пошто је победио Влах-Алију, опрашта и води је кући! И на то песник говори стихове са почетка. То је јунаштво Бановић Страхиње, које надилази обичан свет епских песама, којима владају напрасити ликови попут Краљевић Марка. Бановић Страхиња је више од јунака – он је хришћански јунак. Он се руководи законом који је највећи закон – законом љубави, која је милосрдна и која не осуђује грешника, већ му прашта. То је Христов закон. То је и закон Марка Миљанова и његовог чојства. То је човечност изнад јунаштва.
УМЕТНОСТ
По мотивима песме 1983. југословенски редитељ Ватрослав Мимица је снимио филм Бановић Страхиња са италијанском звездом Франком Нером у насловној улози и Драганом Николићем у улози Влах-Алије.
ИСТОРИЈА
Иако први стихови песме кажу Нетко бјеше Страхинићу бане, / Бјеше бане у маленој Бањској /, У маленој Бањској крај Косова, иако се у песми помињу Крушевац и Југ Богдан, као Анђелијин отац, није потврђено да је Бановић Страхиња историјска личност.