Срби избегли из турских области живели су у пограничним крајевима Аустријске царевине и Млетачке Републике. Као и у матици, хајдучија је и у овим крајевима узела маха. Као избеглице у граничним областима, одметници су измицали контроли царских власти. Могли су да „ускачу“ из једне државе у другу и баве се кријумчарењем и пљачком – отуда и назив ускоци, који им је дат у неким областима. Ускоцима се називају и Срби који су званично били у служби Млетачке Републике и Аустрије у борби против Турака. Први ускоци се јављају нешто после хајдука, у XVI веку, а најчешће су то и бивши хајдуци у Турској царевини. Ускочке акције се заснивају на „ускакању“ на турске територије, то су брзе акције задавања ударца непријатељу и хитрог повлачења у регуларна утврђења у Аустрији, односно Млетачкој. Овакав начин ратовања посебно је био раширен дуж целог Јадранског приморја и у приморском залеђу. Позната ускочка утврђења била су најпре Сињ, Клис и Омиш, а током ратова у XVII веку ускочко четовање се раширило ка југу – у крајевима око Задра и Шибеника, у Макарском залеђу (данашња Хрватска), као и у Херцеговини и Боки Которској.
УМЕТНОСТ
Народне епске песме ускочког циклуса Иво Сенковић и ага од Рибника, Женидба од Задра Тодора и многе друге.
ГЕОГРАФИЈА
Јадранско приморје и јадранско залеђе, Хрватска, БиХ и Црна Гора
ИСТОРИЈА
Име ускок понели су они који су после пада Клиса 1537. прешли у Сињ.
ЗНАЧАЈНЕ ЛИЧНОСТИ
Сењанин Иво, Сењанин Јуриша, Сењанин Тадија, Бајо Пивљанин…