Раја ( и Власи)

Раја је XVIII века општи назив за неповлашћене хришћане у Турској царевини. Раја је живела тешко. Не само да су спахијама – ратницима, феудалним господарима поседа, кметови – раја плаћали десетак (порез – десети део прихода), и султану харач, већ су давали и разне прирезе и кулучили (радили по обавези) у корист спахија и војске. Нешто лакше од земљорадничке раје живели су власи – сточари, становништво пограничних области које је плаћало мање порезе, али је имало обавезу да иде у рат. Што се турска граница више померала на север, становништво Србије је губило влашки статус и поново постајало обична раја. Док су Срби у матици остали раја, назив власи је поистовећен са Србима у крајинама, где је чак имао и погрдан призвук. Осим назива Власи (Влаји), у употреби је био и назив Црни Власи или Морлаци (са истим значењем).

ЈЕЗИК

Турска реч рајетин значи поданик и означава поданике турске државе, који су у феудалној зависности, без обзира на веру. У данашњем босанском жаргону раја означава одређенодруштво или, пак, доброг човека, док се име Влах данас односи на припадника румунске етничке мањине у Источној Србији.

УМЕТНОСТ

Раја, песма Ђуре Јакшића