Велики устанак Срба против турске власти у Београдском пашалуку подигнут је 1804. и трајао пуних девет година. Почетком XIX века власт у Београду преузеле су дахије, одметници од турског султана, који су судили и пресуђивали по својој вољи. Стање настало услед њиховог терора подстакло је све слојеве српског становништва да се уједине. Дахије су јануара 1804. откриле припреме Срба за побуну. Тада је извршен покољ многих виђенијих личности, познат као Сеча кнезова. На збору у Орашцу код Аранђеловца фебруара 1804. Карађорђе Петровић је изабран за вођу устанка. Он је поручио свим угледним Србима да сваки у својој области организује отпор против туђинске власти. Априла 1804. цела Шумадија је очишћена од Турака – они су потиснути у градове и утврђења. Устаници крећу у опсаду Београда. Београд је освојен 1806.
Велике размере ове побуне узнемириле су врховну турску власт, која је већ наредне године послала војску против Срба. Након првих победа над царском војском, српска буна против дахија прерасла је у устанак против турске власти. Устанак је задобио значај националне револуције за ослобођење од вишевековног ропства и поновно успостављање државе Србије. Основе државности у устаничкој Србији постављене су оснивањем Народне скупштине, владе назване Правитељствујушчисовјет и доношењем законика.
ГЕОГРАФИЈА
Орашац – место подизања устанка. Прве победе устаника над турском царском војском у лето 1805. однете су у биткама код Иванковца и Параћина, у централној Србији. Велике победе Срба забележене су и у биткама код Делиграда и – уз помоћ Руса – код Варварина, а у Западној Србији на Мишару и код Лознице. Турци су 1913. напали устанике са југа, истока и запада. Октобра исте године освојили су Београд.
ИСТОРИЈА
Слом устанка почиње 1812. ускраћивањем подршке Руса, који су приморани да се бране од инвазије Наполеона.
ЗНАЧАЈНЕ ЛИЧНОСТИ
Карађорђе Петровић, Јанко Катић, Васа Чарапић, Станоје Главаш, Вељко Петровић, поп Лука Лазаревић, Миленко Стојковић, Петар Добрњац, прота Матеја Ненадовић.