Стари Словени

Словени се у историјским записима помињу прилично касно. Они сами нису могли оставити трага о својој давној прошлости јер у најстарије време нису имали писменост. Историчарима који су писали на грчком и латинском нису били интересантни јер су живели далеко и нису угрожавали границе Римског царства.

Ствари се мењају постепеним приближавањем Словена Балканском полуострву. Процес њиховог досељавања на Балкан отпочео је у VI веку, када су Словени настањени на левој обали Дунава са надређеним савезницима – Аварима упадали у Византију ради пљачке. Насељавање Словена на Балкан окончало се у првој половини VII века доласком Срба и Хрвата и трајним настањивањем већег броја људи словенског порекла. Авари су из своје моћне државе у Панонији продирали до Солуна. Авари и Словени су опседали Солун, а 626. и византијску престоницу Константинопољ (Цариград). Временом су се Словени ослободили аварског утицаја.

Словенска племена су се распоређивала унутар Балканског полуострва током две стотине година. Почетком IX века настају прве државе балканских Словена.

ЈЕЗИК

Први писани језик старих Словена био је старословенски језик, састављен на основу говора македонских Словена из околине Солуна у IX веку. Старословенски је настао као литургијски језик, а прве књиге писане на њему биле су богослужбене. У старим списима овај језик се назива, једноставно, словенским. Пре азбуке које су саставили хришћански мисионари Кирило и Методије стари Словени нису имали записе, већ су се користили „цртама и резама“.

ВЕРА И ОБИЧАЈИ

Словени су примили хришћанство тек у IX веку. Пре тога њихова религија је била многобожачка, а о њој нису остала никаква писана сведочанства. Сматра се да заједничке словенске религије никада није ни било јер је и пре досељавања на Балкан свако племе имало своје идоле. Најстарија словенска божанства која се помињу била су Перун и Велес. Ови богови су остали најважнији и у јужнословенским племенима након досељавања. Поред њих, помиње се још и Дабог. Нису сачувани трагови никаквих свети(ли)шта, а није познато ни да је било свештенства, одређених култова или ритуала.

УМЕТНОСТ

Уметност код Словена на Балкану у правом смислу почиње тек после њиховог покрштавања. Једином уметничком граном пре тога могла би се сматрати стара словенска митологија, која је имала религиозно значење.