Словени

Порекло имена Словени неки налазе у старој речи слово (реч), што значи да су Словени они који слове, који (знају да) говоре.

Словени су најбројнија група народа у Европи (чине нешто више од трећине укупног становништва Европе). Први историјски помен Словена везан је управо за њихову бројност, са којом су се суочили византијски историчари у VI и VII веку. Претпоставља се да је ширење словенских племена по европским просторима и било условљено пренасељеношћу њихове постојбине. Не зна се тачно где је прапостојбина Словена. Једна група научника сматра да су Словени пре великих сеоба народа средином првог миленијума после Христа живели на обали Балтичког мора, други да су били у области јужне Белорусије и северне Украјине, а трећи прапостојбину Словена смештају у панонску област, из које су се селили на север, па опет назад и даље на југ.

У сваком случају, словенска племена су дуг период историје провела у заједници. То се види и на основу тога што су у језичком и културном погледу Словени група народа у Европи са најмањим међусобним разликама. Разлике између појединих словенских језика мање су него, на пример, разлике између северних и јужних немачких дијалеката. Поред језичке блискости, која је и – упркос великој отворености словенских језика за позајмице из других језика – најизразитија, уочљива је и сродност духовне и материјалне стране словенских култура, а нарочито у народној књижевности, у веровањима и обичајима, у ношњи, архитектури, музици итд.

Због малог броја сачуваних материјалних трагова није лако створити слику о старој словенској религији. Нека веровања су била заједничка свим Словенима, али изгледа и да је свако племе имало неке своје идоле којима се клањало.

Од првих додира са хришћанским народима почео је прелазак Словена на хришћанство, а прва масовна крштења почињу тек с појавом словенске писмености – у IX веку, када су могли да дођу у ближи додир са Јеванђељем – Благом вести о спасењу људског рода.

Расути на великој површини Европе, неки од словенских народа су потпадали под утицај римокатоличког запада, а други под утицај православног истока. Данас је више православних – углавном су то Источни и Јужни Словени (Руси, Белоруси, Украјинци, Срби, Црногорци, Македонци и Бугари), док су Западни Словени (Пољаци, Чеси, Словаци) и Словенци и Хрвати од Јужних Словена римокатоличке вероисповести.

Један број припадника словенских народа временом је прешао у ислам и мањи број у протестантизам.

Традиционално се сматра да су заједничке особине Словена интуитивност, неагресивност, чак и добродушност – насупрот агресивности ратничких народа са којима су долазили у додир. Чињеница је да историја Словена памти далеко више одбрамбених неко нападачких ратова. У старим изворима (углавном византијским) Словени се приказују као слободни, независни, поносити, гостољубиви, као људи који се човекољубиво односе према заробљеницима, „нису рђави и зли ни најмање“, воле музику, али и су и пасивни, несложни, склони међусобним свађама и сукобима, анархични, без смисла за ред.

Романтични европски песници XIX века су у Словенима видели народ који је још увек у чврстој вези са природом, народ који „заузима више места у географији, него у историји“, тј. да се још нису историјски остварили, и очекивали су да историја њима припадне. Тада је скован и термин „словенска душа“, појавиле су се и пансловенске идеје. Циљеви пансловена били су разнолики – од идеје стварања једне јединствене словенске државе до увођења обухватније међунационалне сарадње или само културне размене.
Словене виде и као „народ на међи“. Они заузимају средишњи положај на евроазијском континенту и „између западних и источних Индоевропљана“.

Словени се према регионалним и језичким сличностима
деле на три велике групе:

  • Јужни Словени
    • Срби
    • Хрвати
    • Словенци
    • Бугари
    • Македонци
    • Црногорци
    • Бошњаци
  • Источни Словени
    • Руси
    • Украјинци
    • Белоруси
  • Западни Словени
    • Словаци
    • Чеси
    • Пољаци
    • Лужички Срби

Овом списку треба додати и Русине – Источне Словене који живе на просторима Јужних Словена и Полапске Словене – западнословенска племена која су од XII до XX века у потпуности германизованa.