Фрула је дувачки инструмент који се прави од једног комада дрвета. Шест рупа на предњој страни свирале и једна на полеђини, то је довољно за извођење седам тонова у две октаве. Фрула је пастирски инструмент, и некада се у сваком селу могао пронаћи неко ко уме да направи фрулу и да на њој нешто одсвира. Дрво за фрулу мора да се суши најмање пет година, а најбољи звук имају фруле израђене од шљиве, крушке, дрена, багрема, јавора, клена. Фрула треба да има леп звук, да изгледа лепо и да буде лака за свирање. Осим фруле, пастири су свирали и двојнице или свирале. Двојнице се састоје од две цеви израђене из једног комада дрвета, најчешће шимшировог, али и јаворовог, шљивиног, трешњевог. Двојнице имају четири рупе на десној и три на левој свирали. Свирка је двогласна, најчешће у терцама. И фруле и двојнице су инструменти на којима се свирају веселе мелодије, песме или брза кола, тако да су честе на сеоским слављима, мобама и прелима. То не значи да је на фрули и двојницама немогуће одсвирати тужну и лагану мелодију. Лагане мелодије најчешће изводе пастири или путници.
ГЕОГРАФИЈА
Фрулаши Србије имају неколико својих манифестација – Прва пастирска фрула Србијеодржава се у селу Јагњило код Младеновца, док се у Прислоници код Чачка одржава Сабор фрулаша.
ИСТОРИЈА
Ако изузмемо удараљке, фрула је настарији инструмент и у неком облику може се пронаћи готово код свих народа.
ЗНАЧАЈНЕ ЛИЧНОСТИ
Адам Милутиновић је био први српски фрулаш који је, на почецима радија у Србији, фрулу учинио медијски популарном. Данас је веома цењен фрулаш Бора Дугић.