Бунар

Бунар је ископана уска, дубока јама за скупљање подземне воде. Док није било водовода који су воду спроводили до сваке славине, бунари су били најприступачнији извори пијаће воде. У равничарским селима готово је свака кућа имала бунар, док се у планинским селима по воду ишло до извора удаљених и по више километара. Копању бунара је претходила веома битна операција тражења подземне воде, која се понегде обављала помоћу дрвених лескових рашљиРашљар би у руке узео рачвасту грану, рашље, и у ходу би се зауставио кад би се рашље саме спустиле ка земљи – указујући на подземну воду. На том месту се копао бунар. Копањем бунара бавили су се посебни мајстори – бунарџије. Изнад оваквих бунара обично се налазио ђерам или сантрач(направе за вађење воде из бунара). Ђерам је састављен од дрвеног стуба и притке којом се по принципу полуге извлачи вода, а сантрач је дашчана ограда око бунара са витлом за подизање кофе и кровом од шиндре или црепа. Данас се уместо ђерма и сантрача користе пумпе, а бунари се чешће буше него што се копају. Утискивањем дугачких цеви у земљу способних да продру до подземних вода на већим дубинама настају артешки бунари.

ЈЕЗИК

За бунар се може рећи и студенац.

ВЕРА И ОБИЧАЈИ

Рашље се историјски повезују са пророком Мојсијем, који је – водећи израиљски народ из Египта у Обећану земљу – дошавши у безводни крај, ударио штапом у земљу, и на том месту се из стене појавила вода.