Срби спадају у народе у којима се родбинске везе чувају. Срби су веома дуго очували осећај значаја племенске и родовске припадности, на шта је утицало и то што су сви из једног рода славили исту крсну славу. И данас је у потрази за изгубљеном родбином заједнички родовски светитељ – заштитник важан податак, скоро исто као и познати заједнички предак. Српски језик је веома богат речима када су у питању родбински односи. Срби су фамилијаран народ и користе термине који се на многе друге језике, укључујући и словенске, не могу превести једном речи. Један од разлога за тако разгранату терминологију сродства јесте и тај да су Срби једини Словени који су чак и током XX века задржали породичне задруге. То је утицало да један у новије време прихваћен страни термин, који се иначе користи за породицу – фамилијакод Срба означава знатно проширену породицу, практично сву родбину с којом је нека породица у додиру. Нешто сличног обима некадашњој сеоској породичној задрузи, па још мало шире.
Срби имају посебне изразе за везе које се у другим народима описују само као рођачке. Називи брат од стрица, сестра од тетке, брат одујака… само делимично описују осећај блискости родбинских везе код Срба. У неким деловима Србије каже се, рецимо, чак „рођени брат од стрица“ да се нагласи веза у другом колену, пошто се братом од стрица сматра не само син очевог брата, него и син очевог брата од стрица.
Права српска фамилија – осим директних рођачких односа – познаје, памти и негује и следеће: стриц (чича, чика) – очев брат, стрина – супруга очевог брата, није у крвном сродству; ујак – мајчин брат, ујна – ујакова жена, није у крвном сродству; тетка – очева или мајчина сестра, теча – теткин муж, није у крвном сродству; синовац (братанац) и синовица (братаница/братичина) – братов син или кћи другом брату или другој браћи; нећак и нећака (нећакиња) – сестрин син или кћи у односу на ујака, мајчиног брата; братов син у односу на стрица, очевог брата; сестрић и сестричина – син или кћи једне сестре у односу на другу браћу или сестре; братанац или братаница – братов син или кћи; брат од стрица (стричевић) или сестра од стрица (стричевна) – дете једног брата детету другог брата; брат од тетке или сестра од тетке– теткин син или кћи; брат или сестра од ујака – деца мајчиног брата.
А онда је је ту и листа сложених брачних, генерацијских односа:
Свекар је мужевљев отац, свекрва је мужевљева мајка. Таст или пунацје женин отац; ташта или пуница је женина мајка. Зет је сестрин муж или муж кћери; снаха/снаја је синовљева, унукова или братова жена. Шурак је женин брат, шурњаја је жена жениног брата. Свастика је женина сестра, пашеног, пашанац, свак или баџа је муж женине сестре. Свастић/свастичић и свастичина су син, односно кћи женине сестре. Девер је мужевљев брат. Заова је мужевљева сестра, а јетрва је жена мужевљевог брата. Пријатељ је отац кћеркиног мужа или синовљеве супруге, прија је мајка кћеркиног мужа или синовљеве супруге.
Ову каленицу ћемо да пијемо за домаћиново здравље. Бог нека да њему и његовим синовима, ћеркама, снахама, унуцима, унукама и свему породу његовом здравље и срећу, сваки берићет у пољу и дому, да су му пуни амбари са житом, гувна са сламом и сеном, ториста са овцама и говедима, кравама и кобилама, биволицама и воловима, тејацима и ждребицима…
Једна стара славска здравица са Косова