Папричица је мала љута паприка. Папричице су, уствари, посебна врста паприке. Постоје разне врсте паприке, и оне се разликују се по облику, величини, боји и укусу плодова. Плодови могу бити округли (парадајзпаприке), конусни (бабура), дугуљасти (шиља); жуте, зелене или црвене боје. Постоје украсне врсте паприке љубичасте боје. На пијаци се могу наћи разне сорте – алексиначка бабура, бела крупна бабура, од полубабура – морава, параћинка, мачванка, од дугуљастих паприка – слонова сурла, куртовска капија, паланачка капија, жупска рана. А поред њих увек су и – љуте папричице или шипке – кобра, романа, као и феферони љупких назива – кармен, феферона жута, руменка, злата. У свету су познате чили папричице (chilli). Љутина папричице је обично обрнуто сразмерна величини паприке. Зато су оне најмање – најљуће. Лесковчани и Врањанци као да су одувек знали да је материја која изазива осећај љутине, капсаицин, изузетно здрава и да, осим што побољшава варење, утиче на подизање одбрамбеног система људског организма.
ЈЕЗИК
Ботаничко име Capsicum потиче од грчких речи kapso, kaptein – љутина, гутати, и kapsakes– махуна. Српски назив паприка води порекло од грчких и латинских речи peperi, piper – црни бибер, којима је додат словенски наставак -ка и добијен први назив пиперка, односно паприка.
ГЕОГРАФИЈА
Гаји се у околини Хоргоша, Новог Кнежевца, Футога, Лесковца и Старе Моравице.
ИСТОРИЈА
Паприка потиче из Јужне Америке. Паприка је гајена у Перуу пре 4000 година. Шпанци су је донели у Европу у XV веку, одакле се проширила све до Турске. а данас се највише гаји у Мађарској.