Пошто се Стефан Немања (монах Симеон) придружио своме сину Сави на Светој Гори, заједно су, уз издашну новчану помоћ Стефана Првовенчаног, покренули обнову запуштеног манастира Хиландара, који је ускоро претворен у први српски манастир, српско „представништво“ у монашкој држави Светој Гори. Обнова је завршена 1198, а манастир је, као и Суденица, посвећен Ваведењу Пресвете Богородице. Свети Симеон је остао у Хиландару до смрти – 1200. године. Тада се и Свети Сава повукао у испосницу у Кареји (центар Свете Горе), где је написао Хиландарски типик. Због сукоба браће у Србији, из Хиландара је 1208. очеве мошти пренео у Студеницу.
УМЕТНОСТ
У Хиландару се чувају неке од највреднијих икона у православном свету – Богородица Тројеручица, коју је Свети Сава донео из Свете земље, мозаичка Богородица Одигитријаиз XII века, икона Христа Пантократора (Сведржитеља) из прве половине XIV века и друге.
ГЕОГРАФИЈА
Света Гора је нарочита монашка држава која се налази на трећем «прсту» тропрстог грчког полуострва Халкидики. На Светој Гори се налази двадесетак манастира насељених грчким, али и монасима из Русије, Румуније, Бугарске, Грузије и из свих крајева православне васељене.
ИСТОРИЈА
Хиландар су кроз историју издашно помагали сви српски владари, властела, и сав православни свет. Краљ Милутин је у XIII веку подигао нову цркву Ваведења, а кнез Лазар је ктитор спољне припрате. Хиландар је, као и други светогорски манастири, изграђен као тврђава – са високим зидинама и војним кулама (пирговима). Често су га опседали гусари. У турско време Хиландар је био пљачкан и угрожен, осиромашио је, а у каснијим вековима Срби су га чак и губили.
ЗНАЧАЈНЕ ЛИЧНОСТИ
Свети Симеон Мироточиви, Свети Сава, Свети краљ Милутин, игуман Хиландара Свети ДанилоДруги архиепископ Српски, Свети кнез Лазар