Фреска, слика на зиду, настала сликањем воденим бојама на свежем малтеру. Технологију фреско-сликања познавали су још стари народи – Египћани, Крићани, Грци, али је фреска свој пуни процват доживела у Византији и осталим средњовековним православним државама. Православне цркве су, по правилу, осликане фрескама или су у њима постављени мозаици – слике од комадића разнобојног камена. Фреске су изузетно трајне, трају више стотина година, и дуго чувају свој првобитни изглед.
ЈЕЗИК
Реч потиче из италијанског језика. Сликати на свежем (малтеру) – al fresco.
УМЕТНОСТ
Распеће Христово, манастир Студеница; Мироносице на Христовом гробу (Бели анђео), манастир Милешева; Успеније Пресвете Богородице, манастир Сопоћани; Вазнесење Христово, Пећка патријаршија; Свети ратници, манастир Манасија, …
ЗНАЧАЈНЕ ЛИЧНОСТИ
Михаило и Евтихије, фрескописци