Иако није најстарија сачувана српска црква, Студеницу зову „мајком свих српских цркава“. Овај манастир посвећен Ваведењу Пресвете Богородице подигао је „отац“ српског народа – велики жупан Стефан Немања. Пошто је Студеница завршена, 1196. године, Немања је престо препустио сину, Стефану Првовенчаном, а потом се у Студеници замонашио и добио име Симеон. После Немањине смрти, 1208. године, Свети Сава је над очевим моштима у Студеници измирио завађену браћу, Стефана и Вукана. Под Савиним надзором Студеница је постала културни и духовни центар Срба из којег је српски народ утврђиван у православној вери. За потребе манастира Сава је написао Типик(правила понашања), у чијем је уводном делу написао животопис светог Симеона Мироточивог.
ВЕРА И ОБИЧАЈИ
У Студеници почивају мошти светог Симеона Мироточивог (Стефана Немање), његове жене, преподобне Анастасије, као и сина, преподобног Симона (Стефана Првовенчаног).
УМЕТНОСТ
Живопис Студенице спада у врхове византијског живописа. Чувено је студеничко Распеће, једна од најлепших фресака не само у Србији, већ и у свету.
ГЕОГРАФИЈА
Налази се између Краљева и Рашке. Манастир Студеница је 1986. уврштен на Унескову Листу светске баштине.
ИСТОРИЈА
Краљ Милутин је у XIII веку поред Богородичине цркве дозидао такозвану Краљеву цркву, посвећену светом Јоакиму и Ани (родитељима Пресвете Богородице), и малу цркву Светог Николе, Никољачу. Као и све српске светиње, и Студеница је под Турцима страдала, а темељита обнова спроведена је у доба обнове српске државе, у XIX веку.
ЗНАЧАЈНЕ ЛИЧНОСТИ
Стефан Немања (свети Симеон Мироточиви), Ана (преподобна Анастасија), Свети Сава, Стефан Првовенчани (преподобни Симон), Свети краљ Милутин.