Козе спадају у род папкара, породицa шупљорожаца. Домаћа коза (Capra aegagrus hircus) потиче од припитомљавања дивље козе из Азије и Источне Европе. Мужјак козе назива се јарац, а младунче јаре. Двадесетак недеља после парења коза окоти једно до четири јарета. Јарићи долазе на свет отворених очију, па већ после неколико минута могу да пођу за мајком. Код дивљих врста већ првог дана живота знају да смело и сигурно скачу по стенама. Јарац је доминантан у стаду, а козе су изузетно везане за своје потомство. Коза је паметна животиња. Козе се гаје због млека, меса, коже и длаке. Козје млеко се лакше вари од крављег. Од њега се прави козји сир, који спада у деликатес и тражен је на светском тржишту. Од козје коже праве се меке и удобне рукавице, а понегде се и крзно (кострет) користи за производњу одевних предмета.
ВЕРА И ОБИЧАЈИ
Разликује се симболика мужјака и женке. Познат је израз жртвени јарац, који се користи за невину жртву. Стари Јевреји су као годишњу ритуалну жртву за своје грехе у пустињу пуштали баш јарца. Јарац често има негативан предзнак.
ГЕОГРАФИЈА
У Србији се највише гаје домаћа бела краткодлака коза и француска алпино коза. Домаћа брдска коза се гаји под најтежим условима и налази се онде где друге животиње не могу наћи довољно хране. То је мала, лака и веома живахна раса.
ИСТОРИЈА
У Србији је пре Другог светског рата било милион и осамсто хиљада грла коза, а Србија је била позната по њиховом узгоју. Држање коза законом је забрањено 1954. уз објашњње да су козе највећи уништавачи шума и растиња. Данас у Србији има око 100000 грла коза (за разлику од Француске, која их има преко милион).