Срби су некада били пагани, многобошци. Њихова религија је била везана за природу и њене феномене. Мало је веродостојних података о поштовању старих српских и, уопште, словенских божанстава. Научници не могу да се договоре ни о томе које је било врховно божанство старих Словена. По једнима – то је Перун, творац муње и ватре, по другима је то Дабог, бог подземног света, односно мртвих, а трећи претпостављају да је место врховног бога заузимао Триглав (словенски термин), односно, српски, Трајан. Поред поменутих, Срби су веровали и у Сварога, сунчаног бога, творца и боготворца, кога су називали и „вишњим“. Његова супруга је Вида, богиња – мајка, заштитница породице. По легенди, Сварог је на Видину молбу од храста створио првог човека и дао му име Дубравко, а жени Љубљеница. Световид – четвороглав, представљан је као кумир (кип), састављен од четири бога – Перуна, Сварога, Ладе и Виде, који гледају на све четири стране света и обухватају читав свет – горњи (духовни), земаљски (људски), и доњи (адски). Лада је богиња лета и љубави, Велес, или Волох, заштитник је сточара и ратара, Триглав је бог – ратник, познат и као Троглав, Јабучило, Тројан и Трајан, док је Радгост бог гостопримства, са две главе, од којих једна бди над гостом, а друга над домаћином.
ИСТОРИЈА
У запису о покрштавању Срба из Неретљанске области 873. византијски извори забележили су да је њихов највећи храм био посвећен Световиду.